Praznici


Sveta Petka
27/10/2007 | VIA

Danas je praznik kod nas veoma poštovane svetiteljke, prepodobne matere Paraskeve, u narodu nazvane svete Petke, Petkovače ili Petkovice. Negde ovaj praznik zovu Pejčindan.

Sveta Petka potiče iz Grčke, rođena je nedaleko od Carigrada u 10. veku. Posle smrti roditelja povukla se u okolinu Jerusalima, gde je decenijama vodila podvižnički život. Vratila se u rodno mesto pred smrt. Njene mošti su potom odnete u Carigrad, odatle u bugarsko Trnovo, potom je čuvana 125 godina u Beogradu, u crkvi na Kalemegdanu, a od 1641. nalazi se u Rumuniji, u gradu Jašiju.

Bilo je brojnih teza o njenom srpskom poreklu. Ovo je naučno odbacio čuveni istoričar, arhimandrit Ilarion (Ruvarac). Ova tvrdnja vaskrsla je i između dva rata, a i danas ima pristalica. Međutim, za hrišćanina poreklo svetitelja uopšte nije bitno. Važni su život i podvizi, čuda i sve ono što ga je učinilo svetim. Tako je i ovu svetiteljku proslavio njen podvižnički život u pustinji, bezbrojna čuda koja je učinila posle blaženog upokojenja, a čini ih i danas.

U Rumuniji je sveta Petka najslavljenija svetiteljka. Stotine hramova njoj je posvećeno. Kult svetiteljke, je takođe rasprostranjen u Bugarskoj, Srbiji i Crnoj Gori, Makedoniji, nešto manje kod Grka i pravoslavnih Albanaca, a kod Rusa veoma malo.

Svetu Petku kod nas posebno poštuju žene, obraćaju joj se nerotkinje, a i ostale u raznim životnim nedaćama. Njenim danom smatraju petak, jer je svetiteljka verovatno na taj dan rođena, otuda joj i ime. Tog dana ne rade određene poslove, poste, posećuju crkve i mole se sv. Petki. Širom Srbije i Vojvodine mnogo je vodica i kapela posvećeno majci Paraskevi. Podignute su u znak zahvalnosti za molitvenu pomoć nekom od verujućih. Ta su mesta centri brojnih hodočašća našeg pobožnog sveta. Brojni su u rodovi koji danas slave svoju krsnu slavu. Ona se smatra prvom u nizu jesenjih slava.

 


Dilemu da li je sveta Petka Srpkinja ili ne, razjasnio je još 1873. slavni srpski istorik, arhimandrit Ilarion Ruvarac, u svom članku u Letopisu Matice Srpske, br. 115, pod naslovom „O radu Miloša S. Milojevića u Glasniku“. Kome ovaj letopis nije pri ruci, može naći Zbornik Ilariona Ruvarca, u izdanju Srpske Kraljevske akademije, od 1934. godine.

 

Tu arhimandrit polemiše sa nedovoljno učenim istoričarom Milojevićem, koji je u to vreme iz sve snage u svojim člancima tvrdio da je sv. Petka po poreklu Srpkinja. Ruvarac ovog autora označava „šarlatanom“ i iznosi brojne dokaze da njegove postavke nisu tačne. Ma ko pre ili posle njega drugačije stavove iznosio, arhimandrit Ilarion ipak ostaje najpouzdaniji analitičar ove, kao i mnogih drugih istorijskih nedoumica.

Ima mišljenja da je ova svetiteljka posebno zaštitnica nerotkinja. Doduše, njen kult je veoma rasprostranjen kod žena, ali nikada Crkva nije nju preporučivala za molitve ženama koje čeznu, a nemaju svoga poroda, tim pre što je sama bila monahinja i devstvenica. Žene sa ovim problemom pre bi se mogle obraćati onim svetiteljima koji su bili u braku i imali su sličnu nedaću (sveti Joakim i Ana, pravedni Zaharije i Jelisaveta i dr), u kojoj im je Bog pomogao.



Arhiva praznika